Актуелности | СШУП | 11.11.2024.
Државни празник Дан примирја у Првом светском рату у Републици Србији обележава се у спомен потписивања примирја између Сила Антанте и Немачке. То се догодило тачно у 11 часова, 11. новембра 1918. године у малом француском градићу Компијену. Тиме је окончан, до тада један од највећих ратова у историји, у коме је учествовало преко 60 милиона војника, а убијено преко 15 милиона и рањено 22 милиона људи. Коначни мировни споразум је потписан у Версају 28. јуна 1919. године. Из тих разлога је познат и под именом Велики рат.
Непосредни повод за рат је био атентат на аустругарског престолонаследника, надвојводу Франца Фердинанда у Сарајеву 28. јуна 1914. године, кога је убио члан организације Млада Босна, Гаврило Принцип. Објава рата Аустроугарске Србији, довело је до тога да већи део Европе до краја августа 1914. године обухвати вихор рата. Велики рат је узроковао велике поделе на тлу старог континета. Са једне стране Силе Антатне су чиниле Француска, Велика Британија, Русија, Јапан, Србија и Црна Гора, да би им се 1915. године придружила Италија, 1916. године Краљевина Румунија и 1917. године САД и Грчка. Централне силе су чиниле Немачка, Аустроугарска, да би им се у октобру 1914. године придружила Османско царство, а нешто касније и Краљевина Бугарска. До краја великог рата, неутралност су сачувале Холандија, Швајцарска, Шпанија и скандинавске државе.
Пробој Солунског фронта 15. септембра 1918. године, означио је почетак краја Првог светског рата. Опорављена српска војска је потпомогнута француском савезничком армијом, незадрживо напредовала ка северу, да би 1.новембра ослободила Београд.
Велики рат је драматично променио политичку карту Европе. Нестала су четири царства: Немачко, Аустроугарско, Османско и Руско, а на мапи су се појавиле нове националне државе: Чехословачка, Пољска, Аустрија, Мађарска, Краљевина СХС, Финска, Естонија, Летонија, Литванија и Албанија. Територијално увећане, из рата су изашле Краљевине Румунија, Грчка, Данска и Италија.
Према подацима Конференције мира у Паризу 1919. године, Србија је изгубила 1.247.435 људи, односно 28% од укупног броја становника. Од овог броја погинуло је или умрло од рана и епидемије 402.435 војника. Приликом преласка преко Албаније умрло је 77.455 војника, у борбама на Солунском фронту 1916—18. године 36.477, побијено или умрло у заробљеништву 81.214, а 34. 781 војника умрло од рана или болести на територији Србије 1915. године. Што се тиче цивилног становништва, губици су износили
845.000. Од 200.000 грађана који су пошли за војском преко Албаније погинуло је или умрло преко 140.000 људи. У овом рату, Србија је изгубила 53% мушке популације, у најпродуктивнијем периоду живота (између 18 и 50 година). Услед разарања индустријских постројења, рудника и саобраћајница, наша земља је регресирала 180 индустријских година.
Овај државни празник се у Републици Србији прославља од 2012. године. Као главни мотив за амблем овог празника користи се цвет Наталијине рамонде, ендемична биљка коју. је у околини Ниша открио дворски лекар Сава Петровић, а која је свој назив добила по имену краљице Наталије Обреновић. Овај цвет је у ботаници познат и као цвет феникс, јер након заливања, иако сасушена, она поново добија животну снагу, зелени и цвета. Она симболично представља српску војску, народ и државу, која након огромних жртава поново васкрсава и побеђује. Осим овог, у амблему се појављује и мотив траке Албанске споменице (зелене и црне боје), која се налази изнад цвета.
Овако су наши ученици обележили Дан примирја у Првом светском рату у СШУП.
